СПОМЕНИЦИ ВОЈНИКА И РАТНИКА НА СТАРОМ ГРОБЉУ У НИШУ
| БОГДАНОВИЋ СВЕТОЗАР |
   |
| Носилац Карађорђеве звезде са мачевима |
ИМЕ ОЦА:
Петар
ИМЕ МАЈКЕ:
Стака
РОЂЕН:
1873.
ГОДИНА СМРТИ:
20.09.1938.
ЧИН:
ПУКОВНИК
ВОЈНА ЈЕДИНИЦА:
-
БИОГРАФИЈА:
У сеоској породици Петра и Стаке Богдановић у селу Биоска код Ужица рођен је 1873. године пешадијски... пуковник у резерви и пензији Светозар Богдановић. По рођењу је припадао Ужичком војном округу, а по месту становања Прокупачком. За време рата Светозар је био командир 2. чете 2. батаљона XVI пешадијског пука „Цара Николе II“ и командант 1. батаљона истог пука, а затим ађутант у томе пуку. Потом је био командант 2. и 3. батаљона I пешадијског пука „Књаза Милоша Великог“ у Моравској дивизији првог позива, а после рата командант Никшићке окружне команде. Богдановић је завршио основну школу у родном месту, а потом Недељно празничну трговачку школу трговачке омладине у Београду и Пешадијско подофицирску школу пете класе у Београду. Поступно је напредовао у чиновима и у рат 1912. године ушао је као капетан I класе, а 1913. године унапређен је у чин мајора. За унапређење га је предложио за заслуге у брегалничкој бици командант пука Јован Викторовић. У релацији од 18. јуна 1913. године, у борби код положаја Богославца, поменут је овако: „У томе командир војне коморе поручник г. Милорад Недић јавља по трећи пут, да већи део првог батаљона XVI пешадијског пука „Цара Николе II“ који је био у првом борбеном реду на десном крилу помешан са војницима VI пешадијског пука ’Престолонаследника Александра’ одступа у нереду кроз село Добршана, уз југоисточну косу виса Богославац, што сам и сам видео. На целокупном фронту овога пука борба се води жестином и непромењеним стањем, сем што моје десно крило одступа. Веома јаком ватром из бугарских пољских топова са надвишавајућих положаја, ућуткане су ми обе брдске батерије, које после тога нису могле ни један метак избацити; па затим та јака артиљеријска ватра пренета је и на сву моју пешачку посаду. Због тога, оставши са резервом од свега једне чете за цело десно крило дивизије, ађутанта овог пука Светозара П. Богдановића, који се сам за ово пријавио, послао сам пред одступајуће делове на десну обалу потока Богославца, са задатком: да према селу Добршанима заустави одступајуће делове и поврати их натраг у борбу, што је он учинио, зауставио је око 250 војника из XVI и VI пука, образовао две чете, повратио их натраг, сузбио наступајуће непријатељске делове и комите код села Добршана на крајњем десном крилу Моравске дивизије и о томе ми послао извештај по ордонансу. Овај извештај стигао је пошто је наступило повлачење и центра, које није било више могуће зауставити, јер је наједанпут било све распрсло. У борбама од 4. до 18. јула 1913. године на Брегалничким (Грленичким положајима), својим одлучним држањем, храброшћу и предузимљивошћу одликовао се ађутант XVI пешадијског пука „Цара Николе II“ пешадијски капетан I класе Светозар П. Богдановић“. Богдановић је први пут рањен 16. септембра 1914. године на положају „Рача – Ђумрук“ на ушћу Дрине у Саву у леву руку и плећку од којих рана је боловао до 7. новембра 1914. године. Други пут је рањен 31. октобра 1916. године на положају ’Редут’ у кључу Црне реке на солунском фронту, у леву руку али је остао у строју.“ Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда Богдановић је одликован 1916. године. Те исте године добио је и орден Белог орла с мачевима IV реда. Он је носио и многобројна страна и домаћа одликовања и све споменице на ратове од 1912. до 1918. године. Носио је и грчки Ратни крст првога степена. Многобројне су похвале изречене Светозару Богдановићу од којих наводимо само неке: „Наредба АЂБр. 10514 Командант I армије 31 /V 1917. године за све трупе у саставу I армије. II „Пешадијски п.пуков. Светозар П. Богдановић, командант 1 батаљона 16. Пешад. пука „Цара Николе II”. 31. октобра 1916. године са батаљоном нападао је на Редут Ј. И. од села Тепавца и после јаке борбе успео да га заузме. Падом Редута пао је и цео положај на томе одсеку. Осмог новембра 1916. године благовремено је извео резерву, којом је командовао, насупрот непријатељу, који је вршио контранапад на коту 1050, а који је контранапад одбијен са великим губицима (непријатељ оставио преко 400 лешева). У свим борбама водио је успешно батаљон и добивене задатке извршавао. Овом наредбом похваљујем га, а остале позивам да следују његовом примеру храбрости, пожртвовања, одлучности, енергији, присебности и послушности. Командант – војвода Жив. Б. Мишић. ср.“ Наредба АЂBр. 40118 Команданта I армије за све јединице и установе 1. армије, 1. јануара 1918. године Нови Сад. Тач. 16. „Пешадијски п.пуковник Светозар П. Богдановић командант 2. батаљона 1. пешад. пука „Kњаза Милоша Великог“ одликовао се: 4. септембра 1918. године приликом напада на „Кучков камен“, енергичним и одличним радом са својим батаљоном у првом борбеном реду, заузео је превој С.З. од К. 1740, очистио севернозападни део Кучковог камена и припомогао да и остали део овог веома важног положаја падне. 6. септембра 1918. године, код села Куманичева, снажним и енергичним нападом са својим батаљоном у првом борбеном реду, овладао је селом и положајима северно од њега, одакле је одбацио непријатеља у нереду, затим продужио енергично гоњење. Непријатељ је тада био принуђен да на положају остави велики плен. 11. септембра 1918. године пошто је овладао положајима јужно од железничке станице „Градско”, успео је да ову заузме и да ту заплени велики магацин с разним материјалом. 13. септембра 1918. године Ј.З. од положаја „Чашка“, енергичним нападом сломио је очајан и огорчен непријатељски отпор, заузео положај и непријатеља одбацио у нереду назад. 14. септембра 1918. године, као лева дивизијска побочница на маршу: „Чашке“ – с. „Сари Хамзали“ обезбеђивао је леви бок дивизије и успео да растроји једну непријатељску колону код с. Татарли, која се била упутила према Дринској дивизији. У току ноћи 27/28. септембра 1918. године, по својој иницијативи, учинио је предлог команданту претходнице, да се једна непријатељска хаубичка батерија стави у дејство, успео да помоћу војника и сељана села Барбатовца и Габровца код Ниша у току 28. септембра пласира и стави у дејство једну хаубицу од 150 мм. код габровачког манастира, чијом је ватром растерао један багаљон непријатељске резерве који је био на књажевачком путу у близини цркве Св. Пантелија, при чему је потпуковник г. Богдановић, са Марковог калета лично вршио коректуру ватре. Тако исто вршио је он и коректуру ватре када је ова пренешена на железничку станицу „Црвени крст“ којом је запаљен један железнички воз натоварен муницијом. 10. и 11. октобра 1918. године као командант претходничког батаљона, успео је да овлада котом 350, да непријатељску колону, која је тежила да овај положај поврати, одбаци у нереду и овај положај одржи, иако је био обасут непријатељском веома јаком артиљеријском ватром и непријатељеве покушаје контранапада, да поврати положај, одбио а затим 11. октобра заузео коту 279 и подишао положају „Ђуле“ под веома јаком непријатељском митраљеском и артиљеријском ватром. Похваљујем напред именованог наредбом армијскога ранга. Командант, почас. ађутант Њ. В. Краља Воjвода Петар Бојовић ср. Богдановић је умро и сахрањен у сталном месту боравка у Нишу. Из читуље се не може закључити време његове смрти, али је извесно да је умро између два рата. - Наредбом инспектора пешадије од 31. октобра 1894 године No 24 произведен је питомац I. године, редов Светозар Богдановић у чин каплара. Пешадијски наредник Светозар П. Богдановић је 11. марта 1900. године положио испит за активног пешадијског потпоручника, произведен у чин указом ФАNo 3942 од 4. јуна и наредбом Команданта Активне војске од 7. јуна исте године по потреби службе одређен је за водника III пешадијског пука потпоручник, новопроизведени. Кратко је био и ађутант у истом овом пуку па је враћен на место водника. Произведен је у чин пешадијског поручника указом ФАNo 5685 од 29. јуна 1904. године. Од фебруара 1908. године постављен је за водника XVI пешадијског пука. Произведен је у чин пешадијског капетана II класе указом ФАNo 5936 од 29. јуна 1909. године. Наредбом Министра Војног од 5. јула 1909. године ФАNo 6180 одређује се за командира 2. чете 2. батаљона XVI пешадијског пука пешадијски капетан II класе Светозар П. Богдановић. Произведен је у чин пешадијског капетана I класе указом ФАБр. 36 од 1. јануара 1912. године. На предлог Нашега Војног Министра и надлежних команданата, а за осведочену храброст на бојноме пољу и заслуге стечене у рату противу Аустро-Угарске 1914-1915. године одликован је Нашим Орденом Кара-Ђорђеве Звезде са мечевима IV реда, указ ФАОNo 9780 од 31. маја 1915. године. На предлог Нашега Министра Војнога, а за стечене заслуге и показану храброст у рату 1916. године одликован је Нашим Орденом Белог Орла са мачевима IV реда, указ ФАОБр. 31222 од 14. јануара 1918. године. На предлог Нашега Министра Војног и Морнарице, а за заслуге стечене у рату 1917., 1918. и 1919. године одликован је Нашим Орденом Белог Орла са мачевима IV реда, указ ФАОБр. 153964 од 11. априла 1920. године. На предлог Нашега Министра Војног и Морнарице, а за заслуге стечене у борбама 1920. године при упаду Арнаута из Албаније и у борбама са одметницима одликован је Нашим Орденом Белог Орла V реда, указ ФАОБр. 55372 од 17. децембра 1921. године. На предлог Нашега Министра Војног и Морнарице постављен је за команданта Никшићке пуковске окружне команде уакз ФАОБр. 154177 од 18. априла 1920. године а разрешен указом ФАБр. 15324 од 19. марта 1921. године. Наредбом Министра Војног и Морнарице од 30. марта 1921. године ФАБр. 14992 одређује се по потреби службе на службу у штаб Моравске дивизиске области потпуковник Светозар П. Богдановић, до тада на расположењу Министру Војном и Морнарице. На предлог Нашега Министра Војног и Морнарице постављен је за начелника интендантуре Моравске дивизиске области, указ ФАБр. 39388 од 30. августа 1921. године а разрешен дужности указом ФАБр. 26166 од 30. јула 1922. године. На предлог Нашега Министра Војног и Морнарице постављен је за вршиоца дужности Начелника интендантуре Команде Моравске дивизиске области, указ АђБр. 14484 од 14. априла 1924. године а разрешен дужности указом АђБр. 38009 од 17. новембра 1924. године. На предлог Нашега Министра Војске и Морнарице постављен је за команданта Пожешког војног округа, указ АђБр. 38584 од 24. новембра 1924. године. На предлог Нашега Министра Војске и Морнарице одликован је Нашим Орденом Светог Саве IV реда пуковник Светозар П. Богдановић, указ АђБр. 33054 од 6. септембра 1926. године. На предлог Нашега Министра Војске и Морнарице решено је да се стави у пенсију са преводом у резерву и правом на ношење униформе пешадијски пуковник Богдановић П. Светозар, указ АђБр. 11705 од 17. маја 1929. године. Пешадиски пуковник у пензији и резерви Богдановић П. Светозар; из села Биоске, среза Ужичког, бановине Дринске (ужички војни округ); умро 20. септембра 1938. године у Нишу. Читуља је објављена у Службеном војном листу бр. 34 од 15. децембра 1938. године.
МЕСТО САХРАНЕ:
Старо гробље "ГОРИЦА" Ниш
ОПИС:
Гроб је оивичен бетонском цоклом са плочом прекривен опалим лишћем и бршљаном. Споменик је направљен... од белог мермера, без видљивих оштећења, потпуно прекривен зеленом патином са уграђеном патинираном ловоровом гранчицом од метала. Текст се лако чита. На гробу је остављен букет вештачког цвећа, вероватно потомци обилазе повремено овај споменик.
СЛИКЕ:
